Deset zapovesti za decu

Priča za razmišljanje i učenje primljena iz Svetlosti od čoveka u svetlosti
Ova knjiga je za decu, za mlade i za odrasle - za sve koji su otvoreni za moćnog Duha Života , za Boga , našeg Oca.


I
Prva Zapovest

Bamba se setio svojih roditelja i pade mu na pamet: “ Moji roditelji su me učili da se molim najmanje dva puta dnevno.” Prodrma glavu i reče samome sebi: “ Dobro je moliti se .Ali mi više nije dovoljno da se samo molim. Moje srce počinje da voli. Onda ne mogu ostati neaktivan. Ja hoću da učinim nešto za Boga. Ali šta? Šta mogu ja, malo dete da učinim za ovog velikog Boga-Stvoritelja?”

Bamba pogleda oko sebe. U ovom jutarnjem času dotakne ga divota Božja.Video ju je u svemu što ga okružuje i iz njega provali slavljenje Boga.Hteo je da se približi ovom velikom moćnom Bogu koji je život i krasota u svemu. Ali kako je to moguće?
Duboko u Bambinom srcu širila se sve više ljubav prema Bogu. Pustio je da u svet njegovih osećaja i unjegovu dušu teku struje srca. Jasno je osećao da uopšte nije moguće sam doći do Boga. Odjednom je znao i to saznanje bilo je za njega istina : Doći do Boga znači doći do Boga preko svog bližnjeg. Znao je: svi ljudi su deca Božja a On je njihov Večni Otac.

Bamba ustade i produži putem. Naučio je veoma brzo da obraća pažnju na glas svog srca i da sluša samo taj glas. Glas srca bili su tanani osećaji i osećanja njegovog srca koji su se sve jasnije oblikovali u misli. Bamba je osećao i osećao i mislio i mislio i osetio je u sebi mudrost Božju.
Poće podnevna vrućina. Zamori se i potraži mestašce u hladovini. Pošto beše uzeo malo hrane i napio se izvorske vode, zaspa.
Kad se probudio bi mu jasno da je sanjao. Bog, večna snaga, hteo je i ovim snom nešto da mu kaže. Pokazao mu je da je velika zajednica jedinstvo u Bogu i shvatio je. Tek kada su svi ljudi saglasni u tome da hoće da žive u Bogu i za Boga, tek tada život na zemlji ima smisla. Shvatio je u snu: zajednica može Bogu više da pomogne nego pojedinac. Sanjao je o putovanju kroz Afriku na kojem je bio sreo još deset malih crnčića.Video je u snu da su oni zajedno jaki. Slike iz sna pokazale su mu takođe da svi oni imaju nešto zajedničko, jedan zajednički zadatak koji im je nalagao da idu svetom kako bi sretali ljude koji u svom unutarnjem isto tako traže Boga,večni Život i spremni su da započnu život po njegovim zapovestima.
Polako su te slike iz sna bledele a spoznaje su ostale. Bamba je sada znao šta ga je stalno teralo da putuje. Bila je to njegova duša koja je htela da ide putem ka Bogu.
Pomisli: “ Šta može pojedinac sam? Prokrstariću kontinent na kojem živim.Uskoro će se tu naći i drugi crnčići koji imaju istu želju kao i ja da se približe Bogu i da Bogu služe.”
Osnažen u unutarnjem i snagom odlučnosti pođe Bamba opet na put s poverenjem u Boga koji sve usmerava.
Puno se molio i obraćao i dalje pažnju na one fine osećaje i osećanja u svom unutarnjem.Govorio je životinjama, biljkama,a i kamenju; hvalio je i slavio Boga-Stvoritelja, Svetlost u svemu i mnogo toga je spoznao. Spoznao je pre svega da Bog, Život neprestano daje. Sažeo je to u reči: život je davanje.Osetio je da ovaj život koji daje jeste ljubav, koja ispunjava njegovo srce i znao je da je ova ljubav Bog.
Sve dok se Bamba zadržavao u prirodi među biljkama, životinjama i kamenjem, budući povezan sa njima, i sve dok je u zemaljskom carstvu u vodi,u vazduhu,u širokom nebeskom svodu, u Suncu, u Mesecu i u zvezdama gledao Boga, svetlost i ljubav koja daje, sve je bilo dobro. Bamba se osećao u jedinstvu sa svim ovim oblicima stvaranja.
Bio je to lep život, lagan, slobodan i bez velikih problema.Bamba je bio zadovoljan i smiren i već se uveče radovao narednom danu. Sada je imao unutarnju vezu sa Bogom čiji Duh je u svemu. Sebe je sve više shvatao kao dete,kao sina ovog moćnog Boga-Stvoritelja.
Ali Bambin put vodio je opet ka ljudima, a tamo su neke stvari bile malo drugačije. Ljudi su mnogo mislili i nikad nisu bili zadovoljni onim što imaju.Uvek su hteli više.Hteli su sve samo za sebe, kako bi bili bogatiji, jači i bolji, pametniji i moćniji nego njihov bližnji . Stoga nisu ni izgovarali ono što stvarno misle.Lagali su kako bi prevarili bližnjeg i stekli neku korist za sebe.
Bamba je doživeo zavist, pohlepu, zlovolju, neprijateljstvo, osvetoljubivost. Primetio je da ljudi nisu često jedni za druge, već jedni protiv drugih. Jedan bi vršio pritisak na drugog da ovaj čini ono što on hoće. Mnogi su bili usmereni na uzimanje,a ne na davanje. Svako je mislio: “ Za mene! Za mene! Za mene! “ I Ja, ja, ja, samo ja! “ A kako je bližnjem pri tom, mnogima je bilo svejedno. Bamba je shvatio da je sve ovo usmereno protiv Boga ljubavi, da je čovek od svog “ja”, od svog negativnog napravio lažnog Boga i da u svojim mislima i postupcima služi njemu umesto Bogu-Večnome.
Bamba je odlučio da tako više ne misli i ne živi .Ali čim bi se našao među ljudima i sa njima razgovarao, sa njima radio i živeo, morao je da konstatuje da ni on sam još nije slobodan od zavisti, pretvaranja i pohlepe.
Bamba, koji se odlučio da služi Bogu, toj ljubavi koja nesebično daje i da o njemu svedoči, uplašio se kada je i na sebi primetio toliko toga negativnog, ljudskog. U molitvi se sve više poveravao Bogu, svom večnom Ocu, molio Ga za oproštaj i trudio se da otkloni svoje greške i da ih više ne ponavlja.
Iz svih svojih iskustava, kako sa samim sobom tako i sa drugima, bivalo mu je sve jasnije šta mu posebno leži na srcu u njegovom zemaljskom životu, njegov zadatak. Bamba, prvi crnčić, otvorio se kako bi glasnik Božji živeo i poučavao Prvu Zapovest, koja shodno smislu glasi:

Ja Sam Gospod, tvoj Bog. Nemoj imati drugih bogova osim Mene.

Pod drugim bogovima Bamba je podrazumevao svet želja koji nas pritiska, ljudsko htenje; na primer želja i težnja da se stekne moć nad drugima,da se stekne bogatstvo i ugled kako bismo mogli drugima da naređujemo; želja da ljude držimo kao robove i da ih tlačimo.”Ja” bogu isto tako služimo kad nekom laži hoćemo da steknemo ugled, kada loše govorimo o drugima ne bi li same sebe prikazali u lepšem svetlu.To se protivi Prvoj Zapovesti, jer sve su to lažni bogovi ljudskoga “ja”.To je htenje da se bude neko i nešto i da se poseduje.
Misli su snage.Niske misli; usmerene protiv božanske ljubavi koja daje a time i protiv bližnjeg, jesu negativne snage, to su energije koje se izgrađuju i zgušnjavaju u oblike. One se sakupljaju i postaju nalik nevidljivim prikazama, takoreći misaonim bićima koja sebe stavljaju iznad velikog Boga ljubavi.

Bamba reče sebi : “ Ne može se dva gospodara služiti, ili služimo pravom Bogu, ili služimo svojim lažnim bogovima. Ko želi da služi pravom Bogu, taj ide putem samospoznaje i ostvarivanja zapovesti Božjih da bi pronašao put do ispunjavanja zapovesti života, glavne zapovesti ljubavi. Svi drugi putevi vode u spoljašnje, u ljudsko i čine da se čovek nasuče na obalu. One ga odvode u lavirint iz kojeg se teško pronalazi izlaz.”
Bamba je osetio sasvim jasno: Samo preko samospoznaje i ostvarivanja čovek nalazi put do samog sebe, u svoje unutarnje, gde boravi božansko.Tako je put prema srcu Božjem istovremeno put u sopstveno unutarnje, njega svako mora pronaći sam i njime sam ići.Onaj ko je taj put pronašao može pomagati svojim bližnjima na njihovom putu.

Bamba pođe dalje. Znao je da iz dana u dan, iz časa u čas mora još mnogo da nauči i na samom sebi prepozna i očisti, kako bi postao mudar učitelj. I reče sebi samome: “Bamba, pre no što drugome daš duhovne pouke, moraš i sam da najpre ostvariš ono što predaješ dalje.To je pravi i stvarni učitelj , a to je i ispravno učenje i ispravan put.” To zadade sebi i toga se držao.

Na putovanju Bamba je govorio životinjama i cveću. Naučio je takoreći govor životinja i biljaka tako što se uživljavao u njih i, svojim tananim osećajima predavao se njihovim finim nežnim osećanjima.Tako je živeo u miru i prijateljstvu sa životinjama, sa cvećem, kamenjem, vodom, zemljom, sa Suncem, Mesecom i zvezdama.Tako nikad nije bio sam ni usamljen.
Ono što je Bamba spoznao kod samog sebe,o tome bi razmislio ili glasno izgovorio.U dubokoj molitvi predavao bi to u toku dana Bogu, svom i našem Ocu. U svemu bi se okretao Njemu. Na predivan način pomagao bi mu nebeski Otac da dođe do prave spoznaje. Bamba je naučio da donosi jasne odluke i da sledi svoju unutarnju spoznaju. Spoznao je takođe da istinski Bog dopušta ljudima slobodu volje.
Bog,Večni, onaj Pravi, ne okreće se ni od jednog čoveka. Samo lažni bogovi okreću se brzo od neposlušnih. Te lažne bogove prepoznaćemo po tome što sebi stvaraju oponašatelje, što uvode rituale i dogme a i često se drže običaja i navika. Ali Bog je sloboda.On tako nešto nije stavio u ljudska srca.On želi da Ga svi ljudi pronađu u sopstvenom srcu, duboko u svojoj duši.
Bamba pomisli i izgovori glasno sam za sebe: “Važno je za sve nas, da pored pravog Boga ne bude mesta i za lažne bogove.” To je shvatio Bamba, tome je težio iz dana u dan i toga se pridržavao. Ovaj životni stav činio ga je srećnim i radosnim.
Kada bi dolazio ljudima da živi nekoliko dana sa njima i da radom svojih ruku zaradi svoj hleb, nabavi stvari za svakodnevne potrebe, pokazalo bi se da li je Bamba bio veran svojim spoznajama i svojim dobrim namerama.Jer tada bi do njega došlo poneko iskušenje.Ono što bi u svom unutarnjem spoznao i smatrao dobrim i ispravnim,a za šta se i sam odlučio, da to čini i da se toga pridržava, sve to bi sada bilo stavljeno na probu.
Bamba je stalno morao da se odlučuje, kao i svaki čovek koji ozbiljno shvata zadatke svojih zemaljskih dana.On ne bi uvek donosio ispravnu odluku, ali bi se u njemu javio tup osećaj, i njegova svest bi proradila. Postojao bi zaista radostan iznutra tek kada bi očistio svoje greške i ponovo razmislio o svojim principima, o božanskim Zapovestima i o svom zadatku. Ljubav prema Bogu pomogla mu je da savlada ove teškoće.



Opis i sadržaj knjige>>