Put ka Kosmičkoj svesti – Put ka oslobađanju duše
Gabriele:
 Put ka Kosmičkoj svesti – sreća, sloboda i mir, put oslobađanja, može samo onda da se ide ako smo svesni onoga šta želimo. Šta želimo mi ljudi? Najčešće težimo spoljašnjoj sreći. To znači biti vezan, za materiju. Želimo li zloglasnu ljudsku slobodu? Onda ćemo se udaljavati od bližnjeg, tako često dok god verujemo da je drugi kriv, i dok mi ne budemo želeli da sa njim više imamo bilo kakvu vezu. A mir? Da, gde je mir ako posmatramo naš svet? “ Mir” u svetu postoji zapravo u ratu – rat protiv bližnjeg, rat među narodima. To važi za takozvani “udar oslobođenja”, onda kad se u ratu koristi pravo oružja, pri čemu mnogi ljudi moraju dati svoj život. Da li je to put ka kosmičkoj svesti ili je to put u dalja zlodela ovoga sveta? U još dublje senke? U nesreću, navezanost, mržnju što će reći, nemir? To zaista ne donosi oslobađanje. Ko traži spoljašnju sreću, koja je, možda, izgrađena na nesreći drugih, oseća već u svojoj duši da ona nestaje. Tu sloboda glasi: uzimam sebi slobodu na račun drugih, ali to ne čini srećnim a pogotovo ne slobodnim. Prava sloboda zasniva se jedino na Isusovoj Besedi na Gori. Jedino odatle razvija se mir. Istinski mir može, dakle, da se postigne jedino opraštanjem, a ne “oslobodilačkim napadom” kroz rat, svađu, razmirice. Svako ko veruje da može da ide putem ka kosmičkoj svesti, morao bi pre svega da postavi samome sebi pitanje: verujem li uopšte u Boga? Verujem li u najvišu inteligenciju koja sve prožima, koju zovu Sve-duh? Verujem li u jednog Oca večnosti, i verujem li da sam posle svoje fizičke smrti duša koja može da krene putem u Očevu kuću onda kada veruje u Oca večnosti, u carstvo Božje za koje je Isus rekao: “Carstvo Božje je u vašem unutarnjem.”? Carstvo Božje je carstvo ljubavi. U carstvu Božjem vlada zakon slobode i svejedinstva. Pred Božjim zakonom su svi jednaki, a oni koji žive zakon Božji su božanska bića u carstvu božjem. |
