Pozovite nas na telefone: 
066/5000-808, 064/044-1802   
Kontakt e-mail: izdavacka.kuca.rec@gmail.com

Božić – praznik ljubavi prema Bogu i bližnjem

U vreme Novogodišnjih i Božićnih praznika podsetimo se, šta je Božić? – praznik ljubavi prema Bogu i bližnjima. Međutim, u šta se Božić danas pretvorio? Ko je još danas svestan dubokog značaja rođenja Isusa, Hrista? Božić je postao praznik potrošnje, patnja za životinje, jedno užasno mučenje za majku Zemlju. Jer tzv. „hrišćani“ slave svoj praznik, ali ne praznik zahvalnosti Isusu, Hristu. Pre 2000 godina, mi ljudi smeli smo da doživimo ljubav prema Bogu i prema bližnjemu. Bog je tada poslao Svog Sina, suvladara Neba, na Zemlju – iz ljubavi prema Svojoj ljudskoj deci.

Kakav se značajan događaj neizmernih kozmičkih dimenzija tada desio, i kakav je preokret započeo možemo danas da saznamo  čitajući nekoliko poglavlja o rođenju Isusa iz kapitalnog dela Hristove objave ”Ovo je Moja Reč – Alfa i Omega”.

 

Božić – praznik ljubavi prema Bogu i bližnjima

Božić – praznik ljubavi prema Bogu i bližnjima

Božić – njegov unutarnji smisao i značenje

Rođenje Isusa Hrista

Narod izraelski je zakazao – Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova i kćeri Božjih iz roda Davidovog (5). “Ukazanja anđela” pastirima bili su događaji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih zakona ukoliko se ne protive Božjim zakonima (12)

1. Rođenje Isusovo, Hristovo, zbi se pak ovako. U one dane iziđe naredba cara Avgusta da se sav svet popiše. I pođoše svi u Siriji da popisani budu, svako u mesto svog rođenja. A beše to usred zime.
2. I pođoše tako i Josif i Marija iz Galileje, iz grada Nazareta u zemlju judejsku, u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer Josif bejaše od doma i roda Davidova, a trebaše se upisati sa Marijom, venčanom svojom ženom, koja beše trudna.
3. I dok bejahu tamo, dođe čas da Marija rodi. I rodi sina svojega prvenca, u pećini kamenoj i povivši ga u pelene položi ga u jasle koje tu bejahu. I gle, ispuni se pećina svetlošću i sijaše se kao sunce u punom sjaju.
4. A u pećini behu još jedan vo, konj, magarac i ovca, a kraj jaslica ležaše mačka sa mačićima; a beše tu i golubova. I svaka životinja imaše svoga parnjaka, muškog ili ženskog.
5. I rodi se On među životinjama. Jer dođe i njih da oslobodi od patnje njihove, a bejaše pak došao da oslobodi ljude od neznanja – njihova i sebičnosti, i da im objavi da su sinovi i kćeri Božje.
(Pogl. 4, 1-5)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Kao Isus objavio Sam Carstvo Božje, te učio Njegovim Zakonima i živeo ih. Sa sinovima i kćerima Izraela iz roda Davidova, i sa svim sinovima i kćerima Božjim koji ispunjavaju volju Večnoga, hteo Sam da u Izraelu osnujem i izgradim Carstvo Božje, i po povratku u Slavu Moga Oca da se ponovo vratim, u Duhu, i da s narodom izraelskim nastavim da gradim i vladam Carstvom Mira, koje će svoj vrhunac dostići u profinjenoj materiji. No, sinovi i kćeri Božji i Izraelovi behu zaslepljeni grehom.
Nakon Mog Spasiteljskog dela, Bog, Večni, je u stolećima koja su sledila, uvek iznova pozivao sinove i kćeri iz roda Davidovog i iz drugih rodova, koji ispunjavaju Njegovu volju, da prepoznaju koji je – njihov nalog.

Sada (1989) otpočelo je novo vreme: vreme preokreta starog u novi svet, svet Hrista. Ja pripremam Svoj duhovni dolazak – opet preko sinova i kćeri iz roda Davidova i drugih sinova i kćeri Večnoga iz drugih rodova, koji ispunjavaju volju Božju. Preko otelovljene božanske Mudrosti Ja poučavam i njih i sve one koji Me slede, kako bi postali svesni sinovi i kćeri Božje koji ispunjavaju volju Božju.
Tada će se ostvariti ono što je objavljeno: Ja dolazim u Duhu. Svi ljudi živeće u miru, a i životinje će od svog robovanja i od svojih patnji biti oslobođene preko Mene, Hrista Božjeg. Jer ko postavi svoj život u sinovstvo i kćerinstvo Božje, neće ubijati – ni ljude ni životinje.

6. A na poljima u onome kraju bejahu pastiri i čuvahu noću svoje stado. I gle, anđeo Gospodnji pojavi se iznad njih i sjaj Svevišnjega obasja ih i oni se uplašiše veoma.
7. I reče im anđeo: “Ne bojte se. Evo vam javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos, sveti Jedan Božji. I evo vam znaka: naći ćete dete povijeno u pelene gde leži u jaslama.”
8. I anđelu se odjednom pridruži mnoštvo četa nebeskijeh, koje hvaljahu Boga govoreći: “Slava na visini Bogu i na zemlji mir svima koji su dobre volje.”
9. I kad anđeli otidoše od njih na Nebo, pastiri rekoše jedan drugome: “Pođimo do Vitlejema, da vidimo to što se dogodi, što nam objavi Bog naš.” (Pogl. 4, 6-9)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Anđeo je govorio pastirima. No, oni ga nisu videli ljudskim očima, niti ga slušali ljudskim ušima. Ni čete koje su hvalile i slavile Boga oni nisu videli ljudskim očima, ni čuli ljudskim ušima. Neki od pastira ugledali su svetlo u svom unutarnjem, a drugi su, opet, u svojim srcima čuli hvalospev Bogu. Jer što ne nosi odeću od mesa, ne poseduje ni reč od mesa, ni zvuk reči. Reč Božju i reč Božjih bića doživljava svaki čovek u svom unutarnjem.

Anđeo Gospodnji nije stajao pred njima kao čovek. Oni su stajali kraj vatre i grejali se. Videli su kako se plameni jezik vinuo uvis i poverovali su da su u plamenu videli lik anđela, kojeg su neki od njih doživeli u svojim srcima. Pastiri nisu bili jedinstveni u onome što su videli i čuli. No oni koji su smisao poruke primili u svojim srcima, krenuli su u Vitlejem.

Slično kao nekada, anđeli Božji objavljuju i danas: Pripremite puteve Gospodu! Dolazi Hrist, Spasitelj, u Duhu – i On će biti Pastir jednoga stada, naroda Božjeg na Zemlji. On će vladati u Svome Carstvu na Zemlji, a oni će sa Njim biti u Duhu, jer se pridržavaju zakona Božjih.

10. I pođoše hitajući, i u pećini nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama, i videvši ovo kazaše šta im je rečeno o detetu.
11. A svi koji ih čuše divljahu se onome što im kazaše pastiri. No Marija upamti reči ove i zadrža ih u srcu svojemu; i vratiše se pastiri slaveći Boga za sve što čuše i videše.
12. I kad se navrši osam dana i dete obrezaše, nadenuše Mu i ime Njegovo: Isus-Marija, koje mu anđeo nadenu dok još ne beše u utrobi majke začeto. A kad prođoše dani njihovog očišćenja po zakonu Mojsijevom, poneše dete u Jerusalim da Ga prinesu Gospodu. (Kako je propisano u zakonu Mojsijevom: sve muško što porodi krilo majčino, treba da se posveti Gospodu). (Pogl. 4, 10-12)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Obrezivanje je jevrejski zakon. Budući da se ovaj zemaljski zakon ne suprotstavlja večnom Zakonu, on je kao takav – isključivo za 46 ljude – dopušten i od Boga. Postane li, otelovljenjem, biće iz Boga čovekom, čovek onda podleže zakonima prirode i dužan je da se pridržava zakona sveta, ukoliko ovi nisu u suprotnosti sa Božjim zakonima.

13. I gle, bejaše tada u Jerusalimu čovek po imenu Simeon. I on beše pravedan i bogobojazan, i iščekivaše utehu Izrailjevu; i Duh Sveti izli se na njega, i bi mu objavljeno da neće videti smrti dok ne ugleda Hrista Božjeg.
14. I Duhom vođen dođe u hram. A roditelji behu upravo doneli dete Isusa da izvrše što zakon propisuje, i njemu se dete učini poput snopa svetlosti. I uze Ga u naručje svoje i slaveći Boga reče:
15. “Sad otpusti slugu Svojega da ode u miru, kako si rekao. Jer videše oči moje Spasitelja Tvojega, koga si Ti pripremio da pred licem sviju naroda bude svetlost, za prosvetljenje neznabožaca a na slavu Tvoga naroda Izrailja.” A roditelji njegovi čuđahu se svemu što se govoraše o njemu.
16. I blagoslovi ih Simeon i reče Mariji, materi njegovoj: “Znaj, Ovaj je određen za propast i vaskrsenje mnogih u Izrailju, i kao simbol kome će se protiviti (a zaista, i tebi samoj probošće mač dušu), da se otkriju pomisli mnogih srca.”
17. A beše tu i proročica Ana, kći Fanuilova, od roda Asirova, već poodmaklih godina, koja nikada ne napuštaše hram, već služaše Bogu dan i noć, postom i molitvom.
18. I u taj čas dođe ona slaveći Gospoda i govoreći o Njemu svima koji čekahu spasenje Jerusalima. I kada svršiše sve ovo po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju, u Nazaret, gde i stanovahu.
(Pogl. 4, 13-18)

********************************************************************************************

Pogledajte još i:

– Izdanja na Akciji za Novogodišnji i Božićni popust>>

– Novogodišnji i Božićni popust u Gabriele Izdavačkoj kući Reč 2019/20>>

********************************************************************************************

Poklonjenje mudraca i Irod

Značenje šest zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih anđela su uputstva, ali ne i direktne izjave o mogućem – Posredno vođenje (13)

1. Kad se Isus rodi u Vitlejemu, u zemlji judejskoj, u vreme kralja Iroda, gle, dođe nekoliko mudraca sa Istoka u Jerusalim. Bejahu čisti i ne jedoše mesa niti piše žestoka pića, kako bi mogli pronaći Hrista koga su tražili. I govorahu: “Gde je novorođeni kralj Jevreja? Jer mi na Istoku videsmo zvezdu Njegovu i dođosmo da Mu se poklonimo.”
2. Kad to doču kralj Irod, uplaši se on, i sav Jerusalim s njim. I sazvavši sve prvosveštenike i psimoznance iz naroda, zahtevaše od njih da mu kažu gde će se Hristos roditi.
3. A oni mu rekoše: “U Vitlejemu u zemlji judejskoj, jer tako stoji zapisano kod proroka: A ti Vitlejeme, u zemlji judejskoj, nisi nipošto najmanji među kneževinama Judejskim; jer iz tebe će izići vladar koji će vladati narodom Mojim izrailjskim.”
4. Onda Irod, tajno dozvavši k sebi mudrace, saznade od njih kad se pojavi zvezda. I šaljući ih u Vitlejem, reče: “Pođite tamo i paž- ljivo tražite dete, i kad Ga nađete javite mi, da i ja dođem da Mu se poklonim.”
5. I oni, saslušavši kralja, pođoše; i gle, zvezda koju mudraci videše na Istoku, i anđeo zvezdin iđahu pred njima, sve dok zvezda ne stiže i ne stade nad mestom gde bejaše dete. I zasja zvezda sa šest zraka. (Pogl. 5, 1-5)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Šta znači simbol tih šest zraka? Božji Sin donosi na ovu Zemlju Zakon Božji, sedam osnovnih zraka Neba. Šest zraka zrače u Duhu na Njega – a sedmi zrak, Milosrđe, boravi među ljudima: Sin Svevišnjega u zemaljskoj odori, Hrist Božji u Isusu. I Marija je u sebi nosila deo zraka Milosrđa, jer ona je u Duhu Gospodnjem povezana sa heruvimom božanskog Milosrđa.

6. I krenuše na put s kamilama svojim i magarcima, koji bejahu natovareni darovima njihovim. I tražeći dete gledahu pomno u zvezdu na nebu, da za neko vreme zaboraviše na svoje umorne životinje, koje trpljahu teret i vrelinu dana i bejahu žedne i iscrpljene. I zvezda umaknu pogledima njihovim.
7. I uzalud stajahu i gledahu ukočeno u svom zaprepašćenju jedan u drugog. I setivši se onda kamila svojih i magaraca, pohitaše da ih rastovare kako bi se odmorili.
8. A na putu blizu Vitlejema beše bunar. I gle, kad se nagnuše da zagrabe vode za svoje životinje, na mirnoj površini vode ukaza se zvezda koju behu izgubili.
9. I kad je videše, ispuni ih velika radost.
10. I slavljahu Boga koji se smilova na njih baš kada se i oni smilovaše na svoje žedne životinje.
11. I ušavši u kuću nađoše detešce s Marijom, materom Njegovom, i padoše i pokloniše Mu se. Pa otvorivši riznice svoje, raskriliše pred Njim darove svoje: zlato, tamjan i smirnu.
12. I budući u jednom snu upozoreni od Boga da se ne vraćaju Irodu, krenuše drugim putem u domovinu svoju. Prema svome običaju zapališe vatru i pred plamenom se pomoliše Bogu.
13. A kad oni otidoše, gle, anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče: “Ustani i uzmi dete i mater njegovu, pa beži u Egipat i ostani tamo dok ti drugačije ne kažem, jer Irod traži dete da Ga ubije.” (Pogl. 5, 6-13)

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Stoji zapisano: “… jer Irod traži dete da Ga ubije”. Reči anđela i inspiracija iz Duha glasili su, shodno smislu: “Beži sada sa detetom i Njegovom majkom u Egipat i ostani tamo do daljnjega”. Vest da Irod hoće da ubije dete došla je do Josifa iz drugih izvora a u vezi je sa anđelovim rečima.  No budući da ljudi Novoga Doba – preko ostvarivanja i ispunjavanja večnih zakona – poznaju slobodu u Zakonu života, oni će posumnjati u ovakve ili slične izjave: “Irod traži dete da ga ubije”. Jer oni znaju da ovakve ili slične direktne izjave Bog i Njegovi anđeli nikada ne daju. Jer oni bi time potvrđivali ono što je još neizvesno.

Zbog toga Ja, Hrist, tumačim, ispravljam i produbljujem i ovu i druge izjave, kako bi ova knjiga za mnoge postala delo spoznaje. Bog dopušta da se ljudima prenose poruke preko drugih izvora, dakle posredno – i to onda kad je namera nekog čoveka već izgovorena, a drugi ili treći koji su je čuli mogu da je prenesu dalje. Ako je namera važna, biće posredno prenesena onome na koga se odnosi. Na ovaj način Bog – u zakonu setve i žetve – vodi posredno.

14. I on, ustavši, uze dete i mater Njegovu noću i otide u zemlju egipatsku. I ostade tamo oko sedam godina, do smrti Irodove, da se ispuni što je Gospod preko proroka rekao: “Iz Egipta pozvah Sina Svojega.”
15. A kad ču ovo Jelisaveta, uze i ona sinčića svoga i pođe s – njime u brda, i tamo ga sakri. A Irod posla svoje ljude u hram Zahariju da ga pitaju: “Gde ti je dete?” A on odgovori: “Ja sam sluga Gospodnji i u hramu sam neprekidno. Ne znam gde je.”
16. I Irod opet posla svoje ljude k njemu s pitanjem: “Reci mi pravo, gde ti je sin, zar zaista ne znaš da je tvoj život u mojim rukama?” A Zaharija odgovori govoreći: “Bog mi je svedok: ako proliješ moju krv, Bog će primiti dušu moju, jer prolivaš krv nedužnoga.”
17. I oni ubiše Zahariju u hramu, između svetišta i oltara. A narod doznade o ovome preko glasa koji pozivaše: “Ubijen je Zaharija i krv njegova da se ne spere dok osvetnik ne dođe.” I kad prođe neko vreme baciše sveštenici kocku i ona pade na Simeona, i on zauze mesto njegovo.
18. A videvši Irod da ga mudraci izigraše, silno se rasrdi te posla svoje ljude da pobiju svu decu u Vitlejemu i okolini, od dve godine pa naniže, prema dobi koju doznade od mudraca.
19. Tako se ispuni ono što reče prorok Jeremija: “U Rami se čuje glas, plač i naricanje, i žalost velika. Rahela oplakuje decu svoju i ne da se utešiti, jer ih više nema.”
20. A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu, govoreći: “Ustani i uzmi dete i mater Njegovu i vrati se u zemlju Izrailjevu; jer izumreše koji su detetu radili o glavi.”
21. I on ustavši, uze dete i mater Njegovu i vrati se natrag u zemlju Izrailjevu. I nastaniše se u gradu po imenu Nazaret. I Njega nazvaše Nazarećaninom. (Pogl. 5, 14-21)

 

Kako se slavi Božić?

Dragi čitaoci, kako bi bilo, s obzirom na anđeosku poruku Mariji i Josifu, da jednom kratko razmislimo o sebi na Božić. Kako stoji stvar s nama? Da li bi nam Josif i Marija mogli biti primer da na Božić svoje zemaljske dane oblikujemo sa svešću Božje prisutnosti?

 

Kako se slavi Božić?

Kako se slavi Božić?

 

Promatrano iz Duha Večnoga, i danas važi to isto što se nama ljudima dogodilo pre 2000 godina, što je tada važilo. Ono što je bilo pre 2000 godina, kada je Isus hodao po ovoj Zemlji, to je isto i danas. Svaki pojedini od nas mogao bi biti dirnut u srcu tom anđeoskom porukom i upitati se: Mogu li ja da dođem bliže Bogu u sebi? Ispunjavam li Božju volju?

Slično se pitaju i mnogi ljudi koji su za svoj uzor svesno izabrali Isusa, Hrista, ne samo za Božić, već svakog dana. Božić je dakle za mnoge ljude koji teže Bogu praznik poštovanja, ustvari zahvalnosti.

Nemojmo ipak zaboraviti da razmišljamo o svom životu. Da li nam je Božić praznik tek svakih dvanaest meseci, ili stalno svakodnevno razmišljamo da je Hrist uskrsnuo i da nam je naš Spasitelj doneo učenje. Taj Isus, Hrist, stalno kuca na vrata našeg srca. Svejedno gde se nalazimo, u toploj prostoriji, možda pored toplog kamina koji nam zrači toplinu, možda na odmoru, On stalno kuca na srce svakog čoveka. I On pita: Hoćeš li Me pustiti unutra? Hoćeš li mi ponuditi konačište u svom srcu, čineći to što sam ti donio iz Nebesa kao Isus iz Nazareta, naime zakonitosti ljubavi i spasiteljsko svetlo, kako bi sa Mnom išao ka Večnom Ocu. Ja Sam ti vrlo blizu. Hoćeš li mi otvoriti svoje srce? – To je traženje konačišta Sina Božjeg, traženje konačišta u sebi. To je pravi, unutarnji Božić.

Na Božić, Sin Božji je kao Suvladar Nebesa pre 2000 godina došao ka nama ljudima kao dečak Isus. On je odrastao kod Svojih roditelja, Marije i Josifa. Pratio Ga je Duh, Njegov Otac, naš Otac. Naš večni Otac poslao je Svog Sina nama ljudima, da nam donese životnu snagu iz Prasnage. To je Spasiteljska snaga. Na Golgoti, na krstu, On ju je oslobodio iz Svoga božanskog nasleđa jednostavnim rečima: «Svršeno je!»

Njegov veliki dar ljubavi ušao je u sve naše duše. Otada nam je svetlo Nebesa unutarnja potpora i oslonac. Ono nam takođe pokazuje put natrag u Očevu kuću.

 

Poruke za Božić

Poruke na temu: Isus i životinje

Isus nas je učio o ljubavi prema svim stvorenjima. On je za svog zemaljskog života životinjama dao glas, o čemu se u Bibliji – tome svojstveno – gotovo ništa ne može naći. Naprotiv, u apokrifnim evanđeljima, na primer, u „Evanđelju Isusovom“ izveštava se iscrpno i necenzurisano o Isusovoj ljubavi prema životinjama. O tome ovde nekolikom primera iz knjige Ovo je Moja reč Α i Ω Evanđelje Isusovo.

Poruke za Božić - Isus i životinje

Poruke za Božić – Isus i životinje

– Str.374  Ušavši Isus u jedno selo, vide jedno mače koje beše bez gospodara i beše gladno i mjaukaše gledajući u Njega. I On ga podiže, uvi u haljine Svoje i metnu na Svoje grudi.

I dok prolažaše selom, dade mačetu da jede i pije. A ono je jelo i pilo pokazujući Mu svoju zahvalnost. I On Ga dade jednoj od Svojih učenica, udovici po imenu Lorenca, i ona se pobrinu za njega.

A nekoliko njih iz naroda rekoše: “Ovaj čovek se brine za sve životinje. Jesu li one njegova braća i sestre kad ih toliko voli!” A On im reče: “Zaista, one su vaša sabraća iz velike porodice Božje, vaša braća i sestre koji imaju isti dah života od Večnoga.

I ko se uvek brine i za najmanjeg od njih i hrani ga i poji u nevolji njegovoj, taj to čini Meni i ko dopusti da i jedno od njih trpi zbog oskudice i ne zaštiti ga kad ga zlostavljaju, taj zlo to dopušta kao da je Meni učinjeno jer, kako ste vi činili u ovom životu, tako će činiti vama u budućem“.

– Str. 118  I otišavši sa nekoliko učenika, srete Isus čoveka koji dresiraše pse za lov na druge životinje; i reče mu: „Zašto to činiš?“ A čovek odgovori: „Jer živim od toga. A i kakve koristi inače od tih životinja? Oni su slabe i psi jaki.“ A Isus mu reče: „U tebi nema mudrosti ni ljubavi. Gle, svako stvorenje kojeg Bog stvori ima svoj smisao i svrhu. I ko može reći šta je u njemu dobro ili od kakve koristi za tebe ili za čovečanstvo?

A za tvoje izdržavanje: pogledaj polja kako rastu i kako su plodna, i stabla plodnosna i biljke! Šta da poželiš više od onoga što ti pruža čestiti rad ruku tvojih? Teško jakima koji zloupotrebljavaju snagu svoju! Teško prepredenjaku koji ranjava stvorenja Božja! Teško lovcima! Jer i same će ih loviti.“

– Str. 167  Dogodi se pak da Gospod iziđe iz grada i sa učenicima svojim pođe preko gorja. I stigavši na jedno brdo s veoma strmim stazama, sretoše čoveka sa tovarnom životinjom.
No konj se bejaše srušio, jer beše pretovaren. I čovek ga udaraše sve dok mu krv ne poteče. A Isus mu priđe i reče: „Ti, sine okrutnosti, zašto tučeš životinju svoju? Ne vidiš li da je preslab za tovar svoj i zar ne znaš da pati?“

A čovek odgovori: „Šta je Tebi do toga? Svoju životnmju mogu udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju.“
I neki od učenika potvrdiše govoreći: „Da, Gospode, tako je kako kaže. Bili smo prisutni kad je kupovao konja.“ A Gospod uzvrati: „Zar ne vidite kako krvari, i ne čujete kako stenje i jadikuje?“ Ali oni rekoše: „Ne, Gospode, mi ne čujemo da stenje i jadikuje!“

Ja, Hrist, tumačim, ispravljam
i produbljujem reč:

Čak i da je čovek stekao životinju, ona nije njegovo vlasništvo. Onako kao što duhovno telo, duša u čoveku, pripada večnom Postojanju, jer je Večni stvorio duhovno telo i duhovno biće kroz Večnog živi u večnom Postojanju, tako je večni Stvaralački Duh stvorio i životinju koja pripada Životu koji Jeste i koji večno traje – Bogu.

Čitava beskonačnost je služeća Ljubav, služeći Život: Ja, Hrist, pozvao Sam i čoveka da služi svom bližnjem na nesebičan način. A tu spada i sabližnji, životinja. Jer i životinja je obdarena darom nesebičnog služenja i rado i spremno služi čoveku koji je ljubi.

Ako čovek ne ljubi nesebično svoje bližnje, dakle ljude oko sebe, neće im ni nesebično služiti. Svoju sebičnost on onda prenosi i na svet životinja, biljaka i minerala.

Životinja ne ume da govori. Ona tiho pati i trpi i jedva da može da saopšti svoju patnju i bol. Samo onaj ko nesebično ljubi ljude, životinje, biljke i kamenje, čuje kakav bol i patnju trpi životinja.

– Str. 170  A Gospod se rastuži i reće: „Jao vama, jer otupeše srca vaša te ne čujete gde jadikuje i vapije svom Stvoritelju nebeskom za samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci svojoj.“

– Str. 172  I zakoračivši priđe Isus konju i dotače ga, i životinja odmah ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak čoveku reče: „Idi sad i odsad je više ne tuci, nadaš li se samilosti.“

– Str. 675 Ni apostoli ni učenici nisu zahtevali da se zakolje jagnje. No i Meni su, kao i apostolima i učenicima, bili ponuđeni komadići već pripremljenog jagnjeta, kao dar ljubavi. Naši su bližnji, naime, tako želeli da nas daruju, jer bolje nisu znali. Ja sam blagoslovio dar i počeo da uzimam meso. Moji apostoli i učenici učinili su isto. Odmah posle su Me upitali, shodno smislu: „Mi bi ipak trebalo da ostavimo jedenje mesa. Tako si nam zapovedio. A sada Si i sam jeo meso.“

Poučio sam Svoje: „Čovek ne bi trebalo nijednu životinju da namerno ubije, kao što ne bi trebalo ni da jede meso životinja ubijenih radi jela. Ako, međutim, ljudi koji su još neuki, za hranu spreme meso i pruže ga svome gostu kao dar u vidu gostinske večere, tada gost ne bi trebalo da odbije ovaj dar. Postoji, dakle, razlika jede li čovek meso iz požude ili iz zahvalnost svome domaćinu za njegov trud.

Onaj koji zna, trebalo bi ipak, ukoliko mu je to moguće i ako mu spoljašnje okolnosti i vreme to dozvoljavaju, da domaćina uopšteno uputi, pritom ga ne uveravajući da je to bolje. I kad za to sazri vreme, domaćin će i sam shvatiti ta uopštena uputstva…

– Str. 676 „Zaista vam kažem, došao Sam u ovaj svet da ukinem sve žrtve krvne, i jedenje mesa životinja i ptica koje ljudi kolju.“

Život u Bogu ne uključuje samo naše bližnje, već i sve druge životne oblike kao što su životinje, biljke, minerali i kamenje; jer Bog, Život, održava sve što postoji. Ko živi u jedinstvu sa Životom, ne ubija životinje iz obesti niti iz obesti uništava biljke. On poštuje i Život – snage svesti – minerala i kamenja.

 

*******************************************************************************************

Pogledajte još i:

– Izdanja na Akciji za Novogodišnji i Božićni popust>>

– Novogodišnji i Božićni popust u Gabriele Izdavačkoj kući Reč 2019/20>>

*********************************************************************************************

Newsletter prijava
Prijavite se na E-mail novosti i budite uvek u toku sa novim izdanjima, akcijama i dešavanjima u našoj knjižari.
Ime:
E-mail:
Email Marketing by TrafficWave.net
Katalog