Želimo da istražimo pitanje: da li smo mi, svaki pojedinac, onaj čovek kakvim se predstavljamo i koga mi jednostavno obeležavamo našim imenom, odnosno, našom titulom, dopunjenom još nekim zvanjem koje obeleđava naš pološaj u društvu? 

Znamo li mi ko stoji iza fasade koja nosi naše ime, uključujući tu i ono što tome pripada; da, ko se iza toga, eventualno, iz dana u dan, više ili manje uspešno, skriva?

Put ka Kosmičkoj svesti – Put ka oslobađanju duše. Gabriele: Put ka Kosmičkoj svesti knjige 2-3Put ka Kosmičkoj svesti – sreća, sloboda i mir, put oslobađanja, može samo onda da se ide ako smo svesni onoga šta želimo. Šta želimo mi ljudi? Najčešće težimo spoljašnjoj sreći. To znači biti vezan, za materiju. Želimo li zloglasnu ljudsku slobodu? Onda ćemo se udaljavati od bližnjeg, tako često dok god verujemo da je drugi kriv, i dok mi ne budemo želeli da sa njim više imamo bilo kakvu vezu. A mir? Da, gde je mir ako posmatramo naš svet?  'Mir' u svetu postoji zapravo u ratu – rat protiv bližnjeg, rat među narodima. To važi za takozvani 'udar oslobođenja', onda kad se u ratu koristi pravo oružja, pri čemu mnogi ljudi moraju dati svoj život...

Čežnja svih ljudi  za ljubavlju, srećom i zbrinutošću. Sam u partnerstvu i braku? Sam u starosti? Život u jedinstvu. Mnogo ljudi, vrlo  mnogo - da ne kažemo: svi su direktno ili indirektno u potrazi za ljubavlju, srećom, zbrinutošću i domovinom. Mnogi traže celoga života i najkasnije u starosti dođu do za-ključka da nisu našli ljubav, sreću, domovinu i zbrinutost. To ponekog čoveka čini tužnim i često nesrećnim. Upravo stariji čovek oseća se usamljen i izložen jednom nestalnom i nesigurnom periodu. Dugogodišnje životno iskustvo pokazalo mu je: nigde u svetu ne postoji sigurnost, trajna ljubav i trajna sreća. I gde god da se ide da bi se našla ljubav i sreća, svagde se sreću ljudi koji su sa svoje strane u potrazi za srećom..

Mnogi nas često pitaju: Šta je ljubav?  Ljubav je stvaralačka snaga iz koje se rađa čist život, duhovni oblici, a ovozemaljske oblike, materijalno, ljubav oživljava. Ljubav je nit što sve čisto povezuje. Ljubav, koja sve gleda savršeno, počinjemo ponovo da razvijamo. Ona je naše duhovno nasleđe koje opet prihvatamo. Prihvatanje duhovnog nasleđa - to je stvaralačka sveobuhvatna ljubav, Bog - i ona se ostvaruje korak po korak: Ako ljutitom čoveku koji nas pogrešno optuži odmah oprostimo, to je čin ljubavi. Ako se od srca molimo i u molitvi se s punim poverenjem obratimo Bogu, i u poverenju u Bogu ostanemo, i to je čin ljubavi.

Dodi do PRA-SVETLA u sebi Detinjstvo. Pružanje ruke BOŽJE.  Jedan pogled i jedan mali uvid za sve koji su stvarno primenjivali i primenjuju zračenje Prasvetla, koji naslućuju šta znači istinska ljubav prema Bogu i prema bližnjem: Onaj ko je napravio korake ka Kraljevstvu najunutarnjijeg, držeći za ruku Hrista Božjeg, za njega je prozor neba otvoren, a on sam je postao ruža, postao je onaj koji ljubi Boga.

Dodi do PRA-SVETLA u sebi Ozbiljnost. Pružanje ruke BOŽJE - Ozbiljnost. Onaj ko teži tome da pravi korake koje mu je pokazivalo i pokazuje mu Prasvetlo, koje mu pokazuje put u Carstvo Božje koje je unutra u svakoj duši - to su koraci Reda, Volje i Mudrosti -, on se probudio i shvata ozbiljnost koja putniku u Carstvo Božje donosi čvrstinu, sigurnost i osećaj domovine, dakle blizinu Boga.

Jedno kratko, ali opsežno objašnjenje o razvoju svetova pada, o značaju čina ljubavi Božjeg sina na krstu i o tome kako Spasiteljevo svetlo, svetlo Hrista Božjeg deluje u čoveku. Impulsi iz božanskog zračenja Pra-svetla temelje se na do sada datim koracima. Ovde imamo prvi korak mudrosti, koji mislima unosimo u svoje telo i u svoju dušu da bismo iz toga razaznali odjek za sebe...

1. deo: Bog, naš večni Otac, nudi nam preko Gabriele, svoje Proročice i izaslanice, jedan put školovanja, na kojem mi ljudi  možemo brzo da proširimo svoju svest, kako bismo se približili Bogu i dostigli jedan viši kvalitet života. Ovim korakom, koji oslovljava volju Božju u nama, u našoj duši i u našim mislima, Hrist nas ponovo uzima za ruku - na putu života ka Apsolutnom životu...

Zadatak duše u zemaljskom odelu je da se oplemeni, kako bi se približila svom cilju, Bogu. Na stepenu Reda treba dovesti u red svoje misli, obuzdati svoj govor i profiniti svoja čula. Mi, takođe, čistimo svoju prošlost, da bi jasno i svesno ovladali onim što nam svakodnevno prilazi. Preko sampospoznaje postajemo slobodni. Što više savladamo svoje ljudsko ja, tim je veća snaga ljubavi u nama, mi zračimo i sijamo snažnije i postajemo sve više nesebični.